Svaštara Ester Jovanovič Marija Šajkaš
About the Novel Esther Jovanovic’s Scrapbook
This quest sets the main heroine on a journey that spans continents and converges time, connecting pre-war New York City with present day Belgrade, Yugoslavia, while introducing historical characters such as Edward R. Murrow, John F. Kennedy, and Hitler’s chief astrologer Karl Ernst Krafft.
To deliver the letter, the young woman must piece together the life of the elusive recipient by reading personal notes, newspaper articles, police reports, glossaries, ads, recipes and diary entries mostly from New York in 1930s that abruptly ended by the communist takeover of Eastern Europe after the Second World War.
“Evo jedne od onih knjiga po svemu posebnih, koje vraćaju osmeh na lica strastvenih čitalaca, vazda malčice umornih od gomila knjiga napisanih istim tonom, na iste teme...Pred nama je iskričavo, toplo, drugačije štivo, pisano biranim stilom i jezikom, sa dragocenom pozlatom istinske nostalgije, lingvističkim eksperimentima, mesto gde se susreću istorije ljubavne i istorije ratne, a sve to na fonu bedekera kroz Beograd i Njujork, s početka i s kraja dvadesetog veka...Ovim romanom minuće i tajni agent Popov i lični Hitlerov astrolog Karl Kraft... Jedna mlada Amerikanka, zaljubljuje se u ovom romanu u Beograd. Jedna mlada Beograđanka zaljubiće se u Njujork...Čitaoci će se zaljubiti u ovu knjigu...”
Sanja Domazet
Verovatno bi se jedna čitava formacija srpske književnosti mogla izdvojiti poetički i tematsko-žanrovski i objediniti emigrantskim temamama. Zašto se naša duša nije primila izvan kulturne i društvene matrice darovane nam rođenjem ili zašto se tako dobro primila? Na ova pitanja Marija Šajkaš odgovara u jednoj sasvim drugačijoj, obrnutoj perspektivi, jer njena junaknjinja Ester dolazi u Beograd pre drugog svetskog rata u suprotnom smeru od tadašnjih (i sadašnjih) emigranata. Dakle, ne radi se o srpskoj priči u "dalekom svetu", već o "dalekom svetu" u srpskoj priči ili u priči o Srbima i svemu što, u tom trusnom periodu, u osvit Drugog svetskog rata, ide uz Srbe i srpsko (jugoslovensko) društvo….
Mogao bi se popisati čitav splet vrlo uspešnih književnih postupaka primenjenih u ovom romanu. Od naoko čudne eksplicitnosti reči u naslovu "svaštara" pa sve do razvoja ideje u "katalogizovanju sveta". Kod Marije Šajkaš taj postupak nije sam sebi svrha, naprotiv. Ona putuje kroz svet amblema i simbola dajući im nova značenja posredstvom ličnog iskustva svojih junakinja. Zato je sve istovremeno isto i različito. Zato su Amerika i Srbija književne činjenice stvarnije od njihovoh istorijskih ili istoriografskih pandana. Spisak ličnosti sa stvarnim (!?) biografijama na kraju knjige samo govori o sinergiji fikcije i stvarnosti, na tragu i u samom središti književne istine.
Petar V. Arbutina
SUSRETANJE, UPOZNAVANJE I RAZUMEVANJE SRPSKE I AMERIČKE KULTURE
(Marija Šajkaš, Svaštara Ester Jovanovič, Beograd: Klett, 2013)Prva knjiga ugledne novinarke Marije Šajkaš, koja živi u Sjedinjenim Američkim Državama, u Srbiji je brzo privukla pažnju. Odmah po objavljivanju, 2013. godine ušla je u uži izbor za NIN-ovu nagradu za roman i za kratko vreme doživela je drugo izdanje. Svaštara Ester Jovanovič predstavlja složenu prozu koja ukršta dva vremena, dva kontinenta, dve zemlje, dve kulture i dve žene. Samo na prvi pogled, trenutak spajanja ovih različitosti jeste u odluci koju junakinje američkog i srpskog porekla, Ester i Rajna, treba da donesu. One razmišljaju o odlasku iz Srbije ili ostanku u njoj, neposredno pre Drugog svetskog rata tj. za vreme sankcija devedesetih godina prošlog veka. Istinski trenutak spajanja ovih junakinja je ljubav, saznanje da se ona određuje poštovanjem slobode osobe koju volimo.
Rajna je mlada, talentovana pijanistkinja iz Srbije, koja je od svog mladića Dimitrija, dobila na poklon čuveni klavir Steinway, kako bi mogla da se spremi za koncerte i prijemni ispit na američkoj muzičkoj školi. Za vreme pauze na koncertu, Rajna je u publici zapazila neobičnu staricu, ne sluteći da su im sudbine isprepletene. U klaviru koji je dobila na poklon, Rajna će naći pismo staro gotovo pola veka, upućeno upravo enigmatičnoj dami, nekadašnjoj Ester, takođe odličnoj pijanistkinji, zapravo pravoj vlasnici klavira, koja je iz Njujorka otišla u Srbiju kako bi bolje razumela sebe i prevazišla razočaranje u ljubav. Rajnina razmišljanja nadovezuju se na razmišljanja mlade Ester, a u sredini romana nalazi se i preveden dnevik koji je Ester pisala tokom jedne godine, od početka putovanja od Njujorka do Beograda (1938) i svoje odluke da ostane u Srbiji (1939).
Knjiga je osmišljena i sa punim razlogom imenovana kao svaštara, tj. kao slojevito i isprepleteno odnošenje prema stvarnosti. Na formalnom planu ovaj roman sadrži elemente istorijskog romana, Bildungsromana, epistolarnog i dnevničkog romana. Dodaci, novinski članci, fusnote, beleške na marginama koje sadrže ilustracije, fotografije, razglednice itd. služe da jedna vrsta zaboravljene, ili manje poznate faktuelnosti ponovo uspostavi kontakt sa savremenošću. Njihova tekstualnost postaje materijalnost koja bukvalno fizički izlazi iz knjige. Tako svaštarno postaje drugo ime za stvarno. Pred čitaocima zapravo nastaje stvarnosvaštarnost ili svaštarna stvarnost, koja postaje orijentir za razumevanje identiteta. Što je subjekat otvoreniji prema stvarnosti, to je oprezniji prema osuđivanju i etiketiranju, spremniji je da uči i time povećava svoju mogućnost da razume ono što mu je nepoznato i strano.
Pažljiv odnos prema jeziku, prošlosti i kulturi Srbije i Amerike, njihovim susretanjima, upoznavanjima i razumevanjima donosi čitaocima esejističke medaljone o razlikama i poštovanju Drugog. Dok Ester postaje Jelena, ona se pita šta neke srpske reči i izrazi znače, kakve su razlike u kuturi Amerike i Srbije, kakve se ironije kriju u političkoj retorici. Iako roman nema funkcionalizovanu formu dijaloga, on u celini predstavlja razgovor između dva sveta i dve kulture. Završna simbolika razmene između Rajne i Ester, i onih predmeta koji su nedostajali (nepristiglo pismo i iščupana klavirska pedala), uspostavljaju mir i ravnotežu između događaja i ljudi. Oni istovremeno sugerišu čitaocima da neki deo stvarnosti može ostati nepoznat i dalek u prošlosti, a dostižan i blizak u drugom vremenu i novim okolnostima. U ovoj knjizi nisu samo ponovo otkriveni muški akteri istorije, već i ženski, a ignorisana uloga Amerike u razvoju srpskog društva i kulture ponovo ulazi u žižu aktuelnosti.
Zbog interdisciplinarnih mogućnosti koje roman pruža u proučavanju jezika, kulture, politike, društva, ovo delo bi valjalo uključiti u program studija južnoslovenskih kultura i književnosti na domaćim i inostranim katedrama, posebno u SAD. Takođe može biti korisno štivo za studente engleskog jezika i književnosti u južnoslovenskom kulturnom miljeu. U odnosu na srpsku književnu tradiciju, ovaj roman se nadovezuje na susretanje američko-srpskih kultura u memoarima i putopisnim romanima sa početka 20.veka - Sa pašnjaka do naučenjaka (1923) Mihajla Pupina, Novi Svet ili u Americi godinu dana (1934) Jelene J. Dimitrijević, a uspostavlja poredbene odnose i sa drugim delima slične vrste, poput esejističke knjige hrvatske autorke Dubravke Ugrešić Američkog fikcionara (1994).
Na srpskom tržištu, knjiga Marije Šajkaš se uveliko razlikuje i po odličnom dizajnu. Osim po sadržajno-idejnom i jezičko-izražajnom planu, ona je i vizuelno osmišljena kao lep, važan i dragocen poklon čitaocu. Od prvog dodira, ova knjiga traži razgovor, proširuje saznanja i podstiče znatiželju, ostavljajući glavnu poruku da deluje kao eho: stvarnost istine je složena i raznovrsna i samo posvećeni tragači mogu da je osete, razumeju i prenesu. Uz pomoć Ester Jovanovič, Marija Šajkaš je uspela u tome.
Autor teksta: Svetlana Tomić. Izvor: časopis Reči br.13.